Fenomen pronalaženja izvora mladosti predmet je interesovanja naučnika još od šezdesetih godina prošlog veka.
Ali, jedino je dobitnik Nobelove nagrade za 2016. godinu u oblasti medicine i fiziologije doktor Jošinori Osumi ponudio konkretna objašnjenja!
Doktor Jošinori Osumi je specijalista ćelijske biologije na Tehnološkom univerzitetu u Tokiju. Nagrađen je Nobelovom nagradom za otkriće mehanizama autofagije.
"Njegova otkrića dovela su do sasvim nove paradigme u razumevanju kako ćelije procesuiraju svoj sadržaj. Takođe su utrla put razumevanju suštinskog značaja autofagije za mnoge fiziološke procese, poput adaptacije na glad i odgovora tela na inekcije", stajalo je u saopštenju Nobelovog Komiteta 2016. godine.
Autofagija je proces korišćenja i recikliranja nepotrebnih delova ćelija, odnosno svakakvog "đubreta" koje se nakupilo u njoj. Reč po kojoj je proces dobio ime potiče od dve grčke reči koje se zajedno prevode kao samodisciplina ili samouništenje.
Devedesetih godina je dr Osumi uspeo da "razmrsi" ovaj komplikovani mehanizam. Kroz eksperimente, on je identifikovao i gene odgovorne za autofagiju. Dakle, otkrio je da je autofagija nasledna kod živih organizama, uključujući i ljudski. Zahvaljujući njoj, ćelije se rešavaju nepotrebnih delova, što znači da ih se celo telo oslobađa.
foto: Shutterstock
Priroda je ćelijama zapravo podarila neverovatno korisnu sposobnost - da same "svare", odnosno unište sve ono što izgleda štetno i suvišno. Ćelije se ponašaju gotovo kao ljudi, ali automatski: pakuju otpad u specijalne "kese", autofagozome, koje se zatim transportuju u lizozomne "kontejnere", gde se sve to uništava i nestaje.
Delove koje ćelije prepoznaju kao "reciklažni materijal" same se prerađuju i koriste za ojačavanje i obnavljanje ćelije.
Zahvaljujući autofagiji, ćelije se same čiste od toksina i infekcija koje su ušle u njih.
Kada je autofagija najintenzivnija?
Kada je telo pod velikim stresom, proces autofagije se intenzivira. U ovom slučaju, ćelije uzimaju energiju iz internih izvora - bilo kojeg nagomilanog otpada, uklučujući i patogene bakterije.
Dr Osumi je govorio, a Nobelov Komitet potvrdio:
"Korisno je nekad gladovati i postiti. Jedino tada se telo zaista očisti".
Efekat autofagije
Kolege dr Osumija takođe tvrde da autofagija štiti telo od preranog starenja. Možda ga čak i podmlađuje, zahvaljujući procesu proizvodnje novih ćelija i izbacivanju defektnih proteina i oštećenih interćelijskih elemenata iz tela, isrovremeno čuvajući zdravlje.
Šta ako se proces autofagije u telu poremeti?
Ako dođe do narušavanja procesa autofagije, to moe da bude uzrok Parkinsonove bolesti, dijabetesa, čak i raka, tvrdio je dr Osumi.
Izvor: Stil
