Obično nas zanima samo sastav vode, ali zanemarujemo hemijski sastav plastične ambalaže u kojoj se voda nalazi? Na dnu svake plastične ambalaže potražite trougao sa brojem u sredini i saznajte koliko je opasna plastika koju držite u ruci.
1 – PET (često i PETE)
Ove flaše su u većini slučajeva namenjene jednokratnoj upotrebi. Postoji mogućnost da ispuštaju teški metal antimoni, hemijsku materiju EPA, koja ometa delovanje hormona. Takve boce mogu ispuštati i kancerogene elemente.
2 – HDP (nekad i HDPE)
Reč je o ‘dobroj’ plastici, za koju postoji najmanja verovatnost ispuštanja hemikalija u vodu.
3 – PVC (nekad i 3V)
Ispušta dve otrovne hemikalije, a obe ometaju delovanje hormona u ljudskom telu. Uprkos tome, ovo je još uvek najčešće upotrebljavana plastika za flaše.
4 – LDPE
Plastika koja ne ispušta hemikalije u vodu. Ali, zamislite, ne koristi se za izradu plastičnih flaša nego uglavnom za izradu plastičnih vrećica za namirnice.
5 – PP
Još jedna od ‘dobrih’ plastika, obično bele ili poluprozirne boje. Koristi se za flaše u koje se pakuju sirupi ili čašice za jogurt.
6 – PS
Ispušta u vodu kancerogenu materiju STIREN. Najčešće se koristi u čašicama za kafu za jednokratnu upotrebu ili u ambalaži brze hrane.
7 – PC (ili bez oznake)
To je najlošija plastika za prehrambene proizvode jer izlučuje hemikaliju BPA. Nažalost, koristi se u bočicama za bebe, sportskim bocama i posudama za spremanje hrane.
Čini se, dakle, da hemikalije ne ispuštaju plastike 2, 4 i 5, ili one s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. Najlošija ambalaža ima oznake 1, 3, 6 ili 7. U ovim flašama voda je podložna hemijskom ili temperaturnom delovanju, a u slučaju naknadnog punjenja i bakteriološkom zagađenju.
(Izvor: Family.rs)
