Listovi korijandera (Coriandrum sativum) podsećaju na peršun, u pitanju je jedna od najstarijih začinskih biljaka. Spominje se u Bibliji, u knjizi Mojsijevoj, milenijumima se gaji u Indiji, Kini i Egiptu, a papirusi pokazuju da su je drevni narodi koristili davno pre nove ere. Danas se najviše gaji u SAD, Rusiji, Engleskoj, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, na Malti, ali i u Srbiji. U Africi je proizvode Maroko i Egipat.
Seje se u martu i aprilu, cveta početkom leta, kosi se tokom leta, pre izlaska sunca, dok ima rose. Uspeva dobro na različitom zemljištu, a najbolje na krečnoj, sitnoj, rastresitoj i toploj zemlji, na sunčanoj strani.
Korijander nije samo začinska biljka, već i medonosna i lekovita. Listovi i plodovi imaju različitu aromu i savršeno se dopunjavaju. U evropskoj kuhinji se uglavnom koristi seme, dok su u južnoameričkoj i azijskoj važni listovi, koji se pripremaju kao zelje. U svežem stanju imaju jaku aromu mošusa i limuna, veoma su gorki, pa se koriste kao dodatak sosovima, salatama, siru. Obožavaju ga pčele, a med od korijandera ima specifičan ukus.
Korion, kako ovu biljku još nazivaju, bogat je eteričnim uljem, ugljenim hidratima, proteinima, ali i kalijumom i kalcijumom. Cela biljka je lekovita, koristi se kao antioksidans, antiseptik, antispazmolitik, diuretik, afrodizijak. Od svih sastojaka, najdelotvornije je eterično ulje.
Kao pomoćna terapija, pomaže u lečenju mokraćnih puteva i bešike, organa za varenje, naročito kod nadimanja i lenjih creva. Da bi se rešio ovaj problem, pravi se čajna mešavina od jednakih delova kima i korijandera. U 2,5 dl ključale vode sipa se kašičica mešavine i pije se posle jela.
Kao afrodizijak, deluje snažno i pojačava seksualnu želju ako se uzme samo tri grama praha korijandera, pomeša sa kašičicom meda i otopi u ustima. Konzumira se jednom dnevno, najbolje za doručak.
Izvor: novosti
