Oni su takođe bili smešteni u samom centru grada, tačnije na Trgu slobode.
„Zagrebom“ je upravljalo hotelsko-turističko preduzeće „Varadin“ i ime restorana se u nekoliko navrata menjalo, ali je početkom devedesetih od poslastičarnice „Zagreb“ i kafe-restoran preuzeo ime, pa su ga Novosađani prisvojili i tako zvali i narednih godina kada je promenio naziv.
S druge strane, mlečnim restoranima je upravljalo ugostiteljsko preduzeće „Sloboda“ pa su dva grila bila zapravo konkurencija „Zagrebu“.
Njih više nema, na jednom mestu je danas Mekdonalds, a na drugom, u nekadašnjoj zgradi Progresa, sada su butik i kladionica.
Iako su ova dva kafe-restorana bili preteča današnjih objekata brze hrane, a „Zagreb“ pravi restoran gde se duže sedelo, Novosađanima je i dalje jako sećanje na ta vremena. Jer, tu su dolazili svi. Đaci Jovine i Svetine, zaposleni iz Vojvođanske i Novosadske banke, iz Gradske kuće i Banovine, sa radija i televizije Novi Sad…
Redovi za garnirane sendviče i belu kafu
Marija Urlauber (80), koja je pola radnog veka provela u ovim objektima, priča za Radio 021 da je Gril 13 bio prvi novosadski mlečni restoran.
– Izuzetno popularan i lako dostupan, u samom centru. Čekalo se u redu na burek, mekike i pogačice. Majstora ste mogli da gledate dok razvlači testo, sve je bilo otvoreno. Kasnije su počeli i sendviči.
Marija kaže da su cene bile vrlo niske jer se prodavalo izuzetno mnogo peciva i garniranih sendviča, pa je proizvodnja bila velika i nije bilo potrebe dizati cene. Kaže i da je garnirane sendviče u novosadske restorane prvi uveo Đorđe Dautović, tadašnji direktor.
Marija i danas rado pravi ove sendviče za porodicu i prijatelje. Tajna je u namazu, a njen recept glasi:
RECEPT 1:
Pomeša se ispasirani bareni krompir, seckani parizer i kiseli krastavci rendani na krupnoj rendi. Doda se majonez, pavlaka i sirćetna voda iz tegle sa krastavcima, ali po potrebi kako namaz ne bi bio suviše gust. To se namaže preko kriške hleba, a po želji ide ili salama ili sardina, kiseli krastavci, kao i narendano bareno jaje ili sečeno na kolutove, i narendani sir. Stavlja se i majonez, ali po želji.
Marija napominje da na garnirane sendviče ne ide ništa od svežeg povrća pa je ukus uvek isti. Svaki red sendviča drugačije se dekoriše.
Dolazak Mekdonaldsa u Novi Sad
Podsetimo, Gril 13 je ugašen kada je na tom mestu krajem osamdesetih počela gradnja zgrade za Mekdonalds gde se ovaj američki lanac restorana brze hrane i danas nalazi. Gril 11 u Ulici Modene radio je još nekoliko godina.
– Onog trenutka kada se pojavila prva informacija da u centar Novog Sada stiže Mekdonalds, svi smo znali da je sa nama gotovo, da to više neće biti to – svedoči Marija Abelovski (45) koja je dugo radila u „Zagrebu“, a potom i kod privatnika koji su se menjali prodajom starog restorana.
Ona kaže da je u „Zagrebu“ bila tolika navala da se čekalo u dugačkom redu, a najviše su se, pored garniranih sendviča prodavali sutlijaš sa cimetom i zapečene palačinke, a dobro su išli i voćni kupovi, banana split i kolači, te topla čokolada.
Marija Abelovski takođe ističe premaz kao tajnu recepta čuvenih garniranih sendviča iz „Zagreba“.
RECEPT 2:
Krompir se obari i izrenda na najkrupnije rende. Dodaju se pavlaka i majonez, biber i so po ukusu. Običnom vodom se razblažuje, voda je potrebna jer se namaz zgrušnjava pa je i količina vode po proceni. Namaz je glavni premaz, preko njega se namaže malo ruske salate, a potom idu kiseli krastavac, sardina ili šunkarica, rendana barena jaja ili rendani sir.
– A može i kombinacija, kako ko voli, zato su garnirani sendviči uvek bili različiti – priča nam ova Novosađanka.
Još nešto je izdvajalo ova čuvena mesta u Novom Sadu. U „Zagrebu“ se prodavala vruća bela kafa u kriglama i bila je izuzetno popularna uz garnirane sendviče, dok se u grilovima prodavao jogurt u staklenim čašama, o čemu svedoče i arhivske fotografije Marije Urlauber.
Izvor: Luftika
