Želela je promenu, a i izvesniju budućnost za svoju porodicu.
– Odluku nisam donela naprasno, krenula sam neobavezno da učim jezik i čekala da se ukaže prilika za posao, što se ubrzo i desilo. Prijatelji me nisu ozbiljno shvatali, u šali su govorili: „Eto je za 15 dana.“ Čim sam dobila vizu, otišla sam, a prvi put došla kući tek za devet meseci - ispričala je ona.
Odlazak u Nemačku ona nije doživela preozbiljno, nije previše očekivala, shvatila je novi početak kao neku vrstu zabave, kao malu ekskurziju. Tako je sebi promenu i odlazak učinila lakšim. Prihvatala je poslove koji joj se nude i borila se za svoje mesto.
– Sigurno da nije bilo uvek lako, ali vremenom se pred vama otvaraju razne mogućnosti i pogodnosti. Menjala sam i gradove i poslove, radila sam i u domu za stare i na klinici. Moj posao je u Nemačkoj takav da je velika mogućnost napredovanja. Poslodavci su voljni da plate svako usavršavanje, a ono što smo moje kolege i ja u Srbiji radili sami tamo je podeljeno na više radnih mesta, na kojima je angažovano više ljudi; tačno se zna ko je za šta zadužen - tvrdi Vladana Moićević.
*FOTO: SHUTTERSTOCK / SHUTTERSTOCK
Vladana je trenutno angažovana u poslovima kućne nege i jako je zadovoljna tim poslom. Za sada ne planira da se vraća u Srbiju. Kaže da se brzo i lako u potpunosti navikla na nemački sistem rada i način života. Osim porodice ipak joj ponekad nedostaju i prijatelji.
– Tamo ima puno „naših“ ljudi, tako da često ni nemam osećaj da sam u Nemačkoj. Nisam nešto preterano nostalgična za prošlošću i životom u Srbiji, a lepe uspomene mi pomažu da održim trenutni osećaj vlastite vrednosti i identiteta. Možda bih se vratila ako bi se značajno popravile društvene i ekonomske prilike u Srbiji, kao i kad bi se otvorila mogućnost za dobar i siguran posao, ali koliko vidim od toga u skorijoj budućnosti nema ništa. Iz ove perspektive mi je jedino žao što nisam otišla kada sam imala 20 godina - priča Vladana za "Danas".
Vladana ima i jednu aktivnost koja je opušta. Naime ona se odavno približila cifri od 10.000 pratilaca na Tviteru i time se kandiduje za „uticajnog tviteraša“. Priča nam da ni tu „zanimaciju“ ne shvata preozbiljno.
– Tviter je godinama moja razbibriga i tu se manje-više uglavnom šalim na svoj račun. Premda je mnogo zlobe i sujete isplivalo na toj društvenoj mreži, ne odustajem od tog načina komunikacije.
- Često sam u prilici da pročitam komentare i postove u kojima ljudi tvrde da mi koji smo otišli na rad u zapadne zemlje znamo samo za „pidžamu i radno odelo“. Moram da ih razočaram, imamo više slobodnog vremena nego što bi i mogli da pretpostave, a njega, i privilegiju da živimo u državi koja nije naša, koristimo na pravi način.
Izvor: danas.rs
