Rukovodstvo bolnice u Švedskoj lekarima je izdalo naredbu da pacijente starije od 80 godina tokom lečenja od zaraze koronavirusa ne stavljaju na odeljenja za intenzivnu negu.

Švedski list Aftonbladet objavio je članak u kojem tvrde kako je Univerzitetska bolnica Karolinska odgovornim lekarima poslala uputstvo prema kojem, u slučaju nedostatka prostora zbog obolelih od COVID-19, moraju odrediti ko će od pacijenata dobiti intenzivnu negu, a ko neće. Tako u uputstvu koje su objavili stoji da ljudima starijima od 80 godina, kao i mlađima u dobi od 60 do 70 godina kojima je zatajio neki od organa, ne treba intenzivna liječnička skrb. U dokumentu se također navodi da bi pacijenti koji su već na intenzivnoj nezi trebali biti u mogućnosti prekinuti intenzivnu negu ako pripadaju nekoj od gore navedenih kategorija.

Univerzitetska bolnice Karolinska je široj svetskoj javnosti poznata po naučnim istraživanjima. 

Istim dokumentom, rukovodstvo bolnice lekarima je naložilo da na intenzivnu negu prioritetno ne šalju ni pacijente starije od 60 godina ako od pre zaraze koronavirusom imaju i neku hroničnu bolest.

Foto: Profimedia

Rukovodstvo bolnice suočeno je sa žestokim kritikama nakon što je naredba lekarima procurila u javnost, a iz bolnice su saopćili da se medicinski prioriteti slanja na intenzivnu njegu uvek određuju na osnovu šansi koje se daju za ozdravljenje pacijenta.

 - Dokument treba shvatiti kao pomoć lekarima prilikom odlučivanja za započinjanje ili prekid intenzivne nege. Čini se da se to odnosi i na biološku dob, a ne samo na stvarnu hronološku dob pacijenta. Ako ste ozbiljno bolesni, biološka dob može se proceniti višom ili nižom od stvarne dobi. Pacijentima treba dati prednost u skladu s novim smernicama kako bi mesta na intenzivnoj nezi bilo dovoljno, ali sada je dodan pasus koji ne uzima u obzir starost, već "biološku dob" -  kazao je za Aftonbladet lekar koji želi biti anoniman i dodao kako je broj bolesnika kojima je potrebna intenzivna nega povećan, ali mesta ima dovoljno i za sad nema razloga za lečenje kojim bi se nekim bolesnicima davao prioritet.

S tim se slaže i nekoliko američkih lekara koji tvrde kako lečenje na respiratoru neće pomoći svakome.

- Kad bolesnik ima ozbiljan problem s plućima, možete zamisliti da neki deo njihovog plućnog tkiva i dalje prima vazduh dok diše, ali ne uspeva preneti taj kiseonik u krvotok. Da bi nadoknadio oštećenja plućnog tkiva, bolesnik diše teže i brže, kao da trči maraton. Međutim, ne možete trčati maraton zauvek, pluća se umore i na kraju kolabiraju. Moj posao je da prepoznam te ljude pre nego što im pluća prestanu raditi, i staviti im plastičnu cev na dušnik, zakačiti je za ventilator kako bi im on udahnuo vazduh. Ovaj drastični korak uglavnom se zasniva na nadi da mogu učiniti nešto za lečenje njihovog problema s plućima i osloboditi ih potrebe za ventilatorom za nekoliko dana. To obično može uključivati ​​antibiotike za bakterijsku pneumoniju ili protivupalne lijekove za astmu - objašnjava za Spectator Matt Strauss, lekar u jedinici za intenzivnu negu.

- Kada mehanički uduvavamo vazduh u oštećena pluća, činimo to jače nego što organizam inače diše i to može dovesti do dodatnih ozledama pluća. Generalno, da bi ljudi to mogli podneti treba ih se sedirati, što vodi do nepokretnosti i slabosti. Dok je u sedaciji, bolesnik ne može kašljati ni efikasno pročistiti disajne puteve, a to vodi do bakterijske upale pluća. To je teško preživeti. A u slučajevima oboljelih od COVID - 19, preliminarni rezultati podataka su vrlo obeshrabrujući. Časopis the New England Journal of Medicine objavio je rad o pacijentima obolelima od korona virusa u Sijetlu. Od njih 20 koji su bili na respiratoru, samo je četvero preživelo. Umrlo ih je devet, a preostale bolesnike održavaju na životu uz pomoć aparata tokom naredne tri do četiri nedelje. Samo ih je četvoro ostalo na lečenju, a uspeli su izbeći respirator - pojasnio je Strauss, ističući kako nema studije koja je pokazala razliku u preživljenju onih koji su bili na respiratoru u odnosu na one koji nisu.

- Zato ne znamo bi li preživeli koje smo stavili na respirator ionako ozdravili, ili bi neki preživeli samo da ih nismo stavili na respirator - zaključuje on, obrazlažući kako nije jasno je li zbog toga respirator ubrzao nečiju smrt.