Oči javnosti uglavnom su usmerene na potresne, a mnogo manje na edukativne i radosne vesti. Važi mišljenje da patnja, nesreća i tragedija u medijskom sadržaju podižu prodaju, dok ljude manje interesuje radosna ili sasvim obična vest, bez skandala, krvi i prostačkih pojava.
Istina, teško je u moru negativnosti pronaći alternativni način, selektovati samo pozitivne primere i biti otporan na udarce sumorne realnosti. Zato, nije na odmet da se podsetimo i nekih primera iz ne tako daleke prošlosti koji su odjeknuli upravo zbog svoje neobične prirode, zbog onih koji su se usudili da se odupru dehumanizaciji koja je uveliko u toku.
Naime, te 2018. godine Francusku je obišla vest o vozaču gradskog autobusa u predgrađu Pariza koji je sve putnike odlučio da izbaci iz autobusa zbog manjka ljudskosti, izostanka solidarnosti i bezobzirnosti prema osobi sa invaliditetom.
Fransoa Le Ber, koji boluje od opake bolesti multipleskleroze, pokušao je da se uspenje svojim kolicima u autobus, ali niko od putnika nije želeo da mu napravi malo mesta kako bi uspeo u svojoj nameri. Primetivši neprijatnu situaciju, neimenovani vozač je odlučio da učini nešto krajnje neočekivano.
On je zaustavio vozilo i od svih putnika zatražio da napuste autobus i sačekaju sledeći. Kada su svi izašli, on je prišao Fransoi i rekao mu da uđe u autobus.
Hier en attendant le bus à Paris, personne ne voulait se pousser. Comme personne ne bougeait le chauffeur s'est levé et à dit "Terminus ! Tout le monde descend! Après il est venu me voir et m’a dit "vous pouvez monter et les autres , vous attendez celui d'après!
— Accessible POUR TOUS (@AccessibleTOUS) October 21, 2018
François Le Berre pic.twitter.com/Icb5fqPMfD
„Juče dok sam čekao autobus u Parizu, niko nije želeo da se pomeri. Kako niko nije želeo da se pomeri, vozač je zaustavio autobus i viknuo: ‘Prekida se! Svi napolje.’ Nakon toga mi je prišao i rekao ‘ti možeš gore, a ostali, vi čekajte sledeći autobus'“, napisao je on na Tviteru.
Ova objava ubrzo je postala viralna širom Francuske, ali i cele Evrope, a upravo je i to jedan od pokazatelja koliko smo i dalje daleko od društava u kojima će biti normalna pojava da se na nepravdu reaguje oštro i da za nju ne sme biti tolerancije.
Izvor: Luftika
