"Usamljeni Uskrs", naslov je sastava Teodore Popović, učenice drugog razreda OŠ "Vlada Aksentijević" iz Beograda , koji je rasplakao njene bake i deke.
Zaista je teško ostati ravnodušan nad iskrenim rečima jedne devojčice koja ovaj veliki praznik zbog epidemije korona virusa nije mogla da provede sa onima koje najviše voli.
PROČITAJTE I: Evo kako jedna devetogodišnja devojčica vidi svog autističnog brata
- Sastav na temu "Usrks u mojoj porodici" bio je domaći zadatak iz srpskog jezika. Baš tog dana kada je učiteljica poslala temu, ona i njena mlađa sestra povele su razgovor u kome konstatuju da ovaj Uskrs neće provesti sa bakama i dekama, kako je to običaj u našoj porodici. To ih je rastužilo, a onda je Teodora taj njihov razgovor i ono što je posle usledilo iskoristila za priču - kaže njen otac Srđan.
Rad je poslat učiteljici na ocenjivanje, a onda je ona predložila roditeljima da ga proslede Dečjem kulturnom centru Beograd, koji je raspisao literarni konkurs "Nema frke uz unuke", a tema je bila upravo Uskrs.
Roditelji su tako i uradili, a onda je stiglo novo iznenađenje - u konkurenciji mlađih školskih uzrasta upravo je Teodora svojim sastavom osvojila prvo mesto.
- Iskreno, nismo očekivali, jer je jednostavno samo napisala ono što joj se dogodilo, ali je izgleda to napisala na pravi način - ponosan je njen otac, koji dodaje da zaslugu ima i njena učiteljica Slavena Nedeljković, koja je i predložila da se sastav pošalje na konkurs.
Njen sastav prenosimo u celosti:
Usamljeni Uskrs
Veče pred Uskrs, moja sestra Iris i ja odjednom smo se setile da ovaj put za praznike nećemo ići kod baka i deka zbog korona virusa.
A baka Branka najbolje ukrašava jaja! I uvek nam kupi puno slatkiša.
I kod baka Stoje nam je isto lepo, jer dolaze svi: moja tetka, sestre i još puno rođaka koje ja puno volim. Svi se okupimo, ručamo zajedno i mnogo nam je lepo.
“Sutra ćemo biti kod kuće, samo mi, nas četvoro”, pomislile smo Iris i ja.
Svanulo je Uskršnje jutro. Mama je spremila doručak, a nas dve smo svečano postavile sto. Bilo je tu puno ukusne hrane. Svi smo se kucali jajima i jeli čokoladne zeke i tortu u obliku jajeta.
Bilo nam je lepo, ali sam mami rekla: “Mama, ovo je usamljeni Uskrs”.
Bila sam tužna jer nismo svi zajedno. Znam da su tužni i usamljeni i moje bake i deke.
A onda smo se setili kako da ih obradujemo!
Posle večere pustili smo glasno muziku, uključili disko kuglu i napravili žurku. Mama i tata su preko video poziva pozvali bake i deke i onda smo zajedno đuskali. Svi smo bili srećni i veseli!
Ipak, jedva čekam da prođe ova korona i da budemo svi ponovo zajedno!
Teodora Popović, II 2
