Uglavnom se proslavljala u domaćinstvima uz molitvu i zdravice, „lomljenje“, sečenje slavskog kolača, zavisno od krajeva i nasleđa – od jednog pripremljenog kolača pa do četiri namenjenih za svaki dan koji se slavi : uoči slave (navečerje, zasluga, uoči slave), dan praznika, sutra dan – paterice, okrilje.
U srpskom narodu se veoma poštuje kult posvećen svetom Nikoli i smatra se zaštitnikom putnika i siromašnih. Međutim, kad je slava u njegovu čast trpeze i lokacije znaju da budu sve samo ne siromašne.
Naime, pojedini Srbi su priznali da godinama slave ili idu na slavu kod porodica koja imaju natprosečna primanja i da moraju da izdvoje sredstva za poklon jer je za potrebe sveca iznajmljen restoran, ketering, konobari i kuvari.
Sve je češća praska da se za potrebe slave, kao i za prvi rođendan detetu, iznajmi prostor, hrana, pa čak i muzika. Opozit od onoga što predstavlja sveti Nikola ili neki drugi svetac.
Da li je ovo uništavanje tradicije i duhovnosti? Sociolog religije Janko Vukasinović rs rekao je da je u pitanju primer postmoderne koja se otrgla kontroli i ruši značaj svetosti praznika.
"Savremena vremena imaju savremena navike. Ne možete da očekujete od ljudi čije je radno vreme fleksibilno da imaju vremena da spreme slavu. Moderna porodica je pronašla alternativu u ovom običaju. Naručivanje ili kupovina hrane, kolača i žita za slavu. Prijatelji i porodica se okupe to je isto kao što je bilo i ranije, samo sa realnim obrtom u stvarnosti - deficitom vremena", objašnjava Vukasinović.
Kako sociolog ističe problem je nastao sa pomodarstvom i novoskorojevićima.
"Popularno rečeno - štikla na opanak. Slava je postala zabava, svadba, proslava rođenja deteta. U našem narodu, znam da je ovo mračna izjava, važi da je sahrana jedini događaj na koji ne nosiš poklon, odnosno nemaš trošak. Sve ostalo je izdatak. Ako savremeni mutant sveti Nikola se obeležava u restoranu sa 100 zvanica, poklonima i skupocenim darovima, mi više ne pričamo o duhovnosti, pričamo o kapitalističkom i vrlo površnom društvu koje grabi svaku priliku da se pokaže i da se dokaže. Razbacivanje je samo odlika skorojevića i sa mnom bi se složio svaki sveštenik da je ovo postmoderna paganija u najgorem obliku", zaključuje Vukasinović.
Kako bi trebalo da se obeleži sveti Nikola
Slavska trpeza je uvek bila bogata, ali su se pripremala posna jela shodno statusu domaćinstva. Domaćini su nabavljali ribu, dok su domaćice pripremale svu ostalu hranu. Retko se dešavalo da neko pripremi mrsnu hranu za sv. Nikolu. Gosti su donosili skromne darove (jabuka, cveće, šećer, ratluk). Ipak, utisak je da se i u prošlosti hrana za slavsku gozbu pripremala raskošno, naravno shodno prilikama i vremenima (rat, gladne godine i sl.).
Sada važe nova pravila i nove prilike.
Izvor: Kurir
