Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još ih održavaju. Ovo su neka od verovanja koja su ostala do danas:

* Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.

* Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.

* Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

* Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena - a kašike se kriju i na sveti Trifun-kada su zimi verige-da se ne kuša "pilitija" (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivi - a igle i vretena se kriju kad se žnje da trstika ne bode u oko.

* Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.

* Posle večeri na Badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.

* Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.

* Na badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.

* Od Badnje večeri voda od voćke, stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.

Badnjak, Foto: Alo! Ana Paunković

* Žar od badnjaka se čuva zbog besnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.

* Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.

Izvor: alo.rs / kurir.rs