„Sa 11 godina, ja sam bio veliki brat. Bio sam zadužen za njihovu bezbednost od početka bombardovanja. Smatrao sam se odgovornim za njihovu bezbednost kada su NATO snage počele bombardovanje“, napisao je Đoković u autobiografiji.

Dve decenije kasnije, 32-godišnji Đoković je favorit za novo osvajanje US opena, koji počinje 26. avgusta u Njujorku.

Kako navodi Si-En-En, Đoković je osvojio četiri od poslednjih pet grend slem turnira i sada ima 16 trofeja, samo dva manje od Nadala i četiri od Federera.

Njegov put od razorenog Beograda do vrha ATP liste je, najblaže rečeno, neverovatan, navodi Si-En-En.

„Dečak kao ja, odrasta u Srbiji i postaje teniski šampion? To je malo verovatno, u najboljem slučaju. A još kada počnu da padaju bombe, onda je neverovatno“, napisao je Đoković u autobiografiji.

U prvom poglavlju knjige „Bekhendi i skloništa“, Đoković se priseća noći za koju kaže da mu je zauvek promenila život.

Nakon što je Dijana Đoković došla svesti, porodica je krenula ka obližnjoj zgradi u kojoj je živela Novakova tetka, a koja je imala sklonište.

Dok su njegovi roditelji trčali ulicom sa braćom u naručju, Đoković je pao nasred ulice.

„Tada se dogodilo. I dan danas, glasni zvukovi me ispune strahom“, piše Đoković.

Dve rakete su, iznad njegove glave, preletele i pogodile bolnicu u blizini.

Novak je u daljini primetio roditelje i braću i jurio ih dok svi nisu bezbedno stigli do betonskog zaklona, odnosno skloništa u kojem je bilo 20 porodica.

*Foto: AP Ben Curtis

„Deca su plakala. Nisam prestajao da drhtim do jutra.“

U intervjuu koji je Đoković dao Si-En-En-u 2015. godine, on je otkrio da su u skloništu provodili svaku noć i da su imali struje samo nekoliko sati dnevno.

„Ta vremena su nešto što nikome ne bih poželeo da iskusi. Dva i po meseca, svaki dan i svaku noć, bombe su padale na grad. Bombe i rakete su padale bukvalno na pola kilometra od nas. Videli smo avione koji lete iznad naših glava i bombe koje padaju pola kilometra dalje“, rekao je tada Đoković.

Do te mračne noći 1999. godine, Đoković je uživao u, kako je rekao, magičnom detinjstvu.

Njegov otac Srđan je bivši skijaš, a Novak je prvi put počeo da igra tenis kada je imao četiri godine i pre njega niko u porodici nije igrao tenis.

Đoković, koji je veliki deo mladosti proveo na planinskom odmaralištu Kopaonik, rekao je u intervjuu za Si-En-En 2014. godine, da je to bila neka vrsta sudbine.

„Nešto što se pojavilo niotkuda. Video sam teniski teren i video tenis na televiziji. Otac mi je kupio mali reket i mislim da je to momenat kada smo se svi zaljubili u tenis“, rekao je Đoković.

*Foto: Beta/AP/Mark Schiefelbein

Kada je imao šest godina primetila ga je Jelena Genčić, koja je radila s nekada najboljom teniserkom sveta Monikom Seleš, i rekla njegovim roditeljima da je Novak veći talenat od Selešove.

Pet godina su radili zajedno, a za to vreme je naučio mnogo o tenisu i o životu.

Vest o njenoj smrti 2013. godine ga je potresla toliko da je otkazao konferenciju za medije nakon meča na Rolan Garosu.

Iako je bombardovanje moglo lako da prekine Novakovu tenisku karijeru, ono mu je pružilo potpuno drugačiju perspektivu, izjavio je Đoković 2015. godine.

„Mnogo više cenim sve vrednosti koje imam u životu. Od tenisa do čega god... Znam kako je biti bez ičega, a znam i kako je biti na vrhu sveta u ovakvom globalnom i popularnom sportu. Taj kontrast mi pruža pravi pogled u životu.“

U autobiografiji Đoković je naveo da iako ga je NATO bombardovanje učinilo bespomoćnim, nije ga sprečilo da igra tenis.

*Foto: AP 

Tačnije, on je pojačao treninge tokom bombardovanja — trenirao je i po pet sati dnevno na nekoliko lokacija u Beogradu koje je određivala Jelena Genčić, a na osnovu toga gde su pale NATO bombe, nadali su se da Alijansa istu metu neće gađati dva puta.

Na početku paralizovan strahom, Novak se odjednom promenio.

„Rešili smo da se ne plašimo. Posle toliko smrti, destrukcije, jednostavno smo prestali da se krijemo. Kada jednom otkriješ da si nemoćan, onda otkriješ i da si slobodan, na neki način“, napisao je Đoković u autobiografiji.

Dva meseca nakon završetka bombardovanja, Đoković je iz Srbije otišao u Minhen, gde je počeo da trenira s Nikolom Pilićem.

Četiri godine kasnije, postao je profesionalac.

Si-En-En podseća i na snimak Novaka Đokovića iz 1994. godine, kada je imao sedam godina u kojem govori da mu je cilj da jednog dana bude teniser broj jedan — 17 godina kasnije to mu se i ostvarilo, nakon što je osvojio prvu titulu na Vimbldonu.

Izvor: Kurir.rs