Ovo se čulo za skupštinskom govornicom pre dva dana, kada su poslanici raspravljali o tumačenju člana Zakona o izvršenju i obezbeđenju, vezano za naplatu advokatskih naknada. Tumačenje se pretvorilo u raspravu o samim ivršiteljima, za čije su ukidanje poslanici SRS prikupili 100.000 potpisa.

U parlamentu se čulo i da je bilo slučajeva kada su izvršitelji plenili stanove, a kasnije ih, na tajnim licitacijama, kupovali njihovi najbliži srodnici po tri puta nižim cenama. U ovom kontekstu najčešće se pominje slučaj porodice Aksentijević iz Beograda, koji se našao na aukciji zbog dugova, a kupio ga je, navodno, sin izvršiteljke iz Kragujevca. Zagovornici ograničenja njihovih nadležnosti veruju kako je broj prodatih nekretnina odavno premašio deset hiljada.

Da je bilo nameštenih aukcija potvrdilo je i Ministarstvo pravde, zbog čega je i uvedena elektronska aukcija. Njen cilj je, kako je rekla ministarka pravde Nela Kuburović, da se uspostavi transparentan postupak, u kom će svima biti omogućeno da učestvuju, i do samog završetka prodaje, dok se lice ne uknjiži u katastar, neće se znati ko je kupac.

- Naši aktivisti su i sami odlazili, bilo kao javnost ili kao navodni kupci, na aukcije, i imali smo prilike da vidimo da su neke od njih simulirane - kaže aktivista "ZA Krov nad glavom" Ivan Zlatić. - Izvršiteljka I. B. je čak donela rešenje o isključenju javnosti iako je aukcija javna, s obrazloženjem da su mogući incidenti. Na toj aukciji stan je po početnoj ceni kupio poverilac, koji je ujedno bio i jedini učesnik.

*Foto Z. Jovanović

Ovi aktivisti nisu sigurni da će elektronske aukcije sprečiti nameštanje i jedino rešenje vide u uključivanju što šire javnosti.

U Komori izvršitelja, kako su nam rekli, niti znaju koliki je ukupan broj prodatih stanova tokom izvršnog postupka, jer se takva evidencija, kažu, ne vodi, niti imaju saznanja o prodaji stanova na tajnim licitacijama. Kako ističu, sve prodaje su javne i objavljuju se na oglasnim tablama Komore i sudova, kao i na drugim portalima za oglašavanje.

- Rad javnih izvršitelja je predmet trostruke kontrole: sudova, Ministarstva pravde i Komore javnih izvršitelja u postupku nadzora - kažu u Komori, i dodaju da u velikom broju slučajeva dužnici izmire dug, pa i ne dođe do prodaje.

Ipak, predstavljajući godišnji izveštaj o radu za 2017. godinu, predsednica Komore Aleksandra Trešnjev iznela je podatak da se 77 odsto izvršenja sprovodi prenosom novčanih sredstava dužnika, 21 odsto prodajom pokretne imovine, a svega jedan prodajom nepokretnosti. Njih je, kako je tada rečeno, bilo 3.736. Zlatić je rekao da su to mahom stanovi i kuće za stanovanje.

SIGURNI DUŽNICI DO 5.000 EVRA

Prema novim izmenama Zakona, ne može se odrediti izvršenje prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu fizičkog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi 5.000 evra za komunalne i srodne usluge, podsećaju u Komori.

Ovo se, međutim, ne odnosi na ostale dužnike, koji će se i dalje boriti da zbog duga banci od 4.000 evra ne ostanu bez doma.

Izvor: Novosti.rs