KAKVOG je heroja i velikog stručnjaka i borca Srbija izgubila, kada je od virusa korona preminuo doktor Miodrag Lazić, ilustruje i velika tragedija na pružnom prelazu u Donjem Međurovu, decembra 2018. godine, kada čuveni hirurg predvodio borbu za živote putnika prepolovljenog autobusa. Tada je život izgubilo osmoro ljudi, a povređeno je još 28.
Požrtvovani lekar odmah istakao lavovsku borbu svojih kolega za svaki život i naglasio da se nisu predavali sve dok srce kuca. Kaže da su tada svi bili jednaki i sestre i doktori. Svi bolničari su trčali i "ginuli" da pomognu pacijentima.
- To je naša borba, ne izlazi se iz sale sve dok srce radi, jer su se čuda dešavala, mnogo puta smo videli da se ljudi vrate "iz mrtvih". Nismo odustajali od borbe. Pacijentkinje koje su preminule na stolu dovezene su u teškom stanju, a cilj je bio zaustaviti im krvarenje, jer je ono najčešći uzrok smrti – rekao je 2018. hirurg i dodao da ga je svo ovo podsetilo na ratnu bolnicu u blizini Sarajeva, u kojoj je spasao stotine života tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka.
Stotinak ljudi od doktora je tražilo informacije o rođacima, prijateljima koji su bili u autobusu, pa je i o njima trebalo voditi računa, jer su teško prihvatali gubitak najmilijih.
- Majke su završavale na infuziji, rođaci padali u nesvest. Jecaji i plač onih koji satima nisu mogli da doznaju šta im je sa rodbinom odzvanjali su hodnicima. Suprug je tražio ženu, otac je tražio dete, a ja... morao sam im reći istinu jer u tom trenutku niko drugi to nije mogao. Rekao sam im....verovatno su ostali na mestu nesreće – opisao je užas dr Lazić.
Pre tačno godinu dana dr Miodrag Lazić pričao je za “Blic” o svom iskustvu u ratu, i prisećao se bombardovanja Niša, kada je u jednom trenutku bilo potrebno 15 operacionih sala.
FOTO: IVANA ANĐELKOVIĆ / RAS SRBIJA
"Dovozili su ranjenike, sa otkinutim rukama..."
- Sećam se tog strašnog dana, kada je u jednom naletu u Klinički centar stigao veliki broj teško povređenih, kada je trebalo u istom momentu 15 operacionih sala, a mi to nismo imali. Dovozili su ranjenike, sa otkinutim rukama, teško povređene, zbrinjavali smo ih kako smo znali i umeli, na hodniku, u sobi, u sali, gde god, pričao je za „Blic“, Dr Lazić, koji je za vreme bombardovanja 1999. predvodio jednu od dve hiruške ekipe, kao lekar sa već četiri godine ratnog iskustva na teritoriji Bosne i Hercegovine.
-Za mene je to bio rat u nastavcima, jer sam u periodu od 1992. do 1996. godine vodio srpsku bolnicu u Sarajevu i znao sam šta nas čeka. Tako da kada sam čuo prve priče o bombardovanju krenuo sam sa pripremama, iako nisam mogao da verujem da će se to zaista desiti. Sećam se kada sam rekao da na spratovima donesemo burad sa vodom, oni su me gledali u čudu, kao „šta priča ovaj čovek?“. Jer nisu znali kako to izgleda, na žalost, ja jesam, i tako smo krenuli od običnih stvari - bile su reči čuvenog našeg hirurta, doktora Lazić.
Čovek koji se ničega nije bojao
Dr Lazić, uvek spreman da za pacijenta učini sve, nikada tokom svog radnog veka nije štedeo sebe, niti strahovao.
Kolege kažu da se ničega nije bojao, te su oni koji su radili sa njim uvek bili sigurni jer je “on tu”.
- Mi lekari kad god treba moramo da radimo sve što je u našoj moći, da dežurmo i po ceo dan i noć, da pomažemo, lečimo. Naša misija je da spašavamo ljudske živote, kakve god da su okolnosti, mi smo uvek u prvim redovima, ispričao je pre godinu dana dr Lazić za “Blic” prisećajući se bombardovanja.
Od Lazića se na društvenim režama opraštaju kolege, prijatelji, pacijenti. Svi imaju samo reči hvale i zahvalnosti.
On je tokom 1992. mobilisan kao ratni doktor, a od septembra je operisao u ratnoj bolnici na Palama. U Blažuj, pored Sarajeva, u bolnicu "Žica", dolazi novembra 1992. Tu je tokom svih ratnih godina bio jedini vojni hirurg za stanovnike i borce sa Ilidže, Nedžarića, Hadžića, Vogošće, Rajlovca... Spasao je hiljade života.
Ko je bio dr Midorag Lazić
Miodrag Lazić, rođen je u Zemunu, 31. maja 1955. godine. Bio je srpski primarijus, hirurg i književnik. Bio je ratni hirurg dobrovoljac u Republici Srpskoj Кrajini (juni 1991 — juli 1992) i Republici Srpskoj (sep. 1992 — feb. 1996), za šta ga je Patrijarh srpski Pavle odlikovao ordenom Svetog Save.
U ovom periodu je napisao autobiografsko delo „Dnevnik ratnog hirurga (Кnin 1991 — Srpsko Sarajevo 1995).
Njagov otac bio je oficir JNA, i tokom službe dobija prekomandu za Niš.
U Nišu dr Lazić završava gimnaziju i studije medicine. Hirurgiju je specijalizovao na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu u svojoj tridesetoj godini.
Nakon specijalizacije je godinu dana radio u Vojnoj bolnici u Nišu, a nakon toga se zapošljava na Hirurškoj klinici Кliničkog centra u Nišu.
U periodu od 1991. do 1996. je radio kao ratni hirurg dobrovoljac.
