Iz ovog sela potiče 39 doktora nauka, od čega su 19 univerzitetski profesori. Selo je dalo tri akademika i svetski priznatog aforističara. Dres sa državnim grbom nosilo je čak 37 žitelja Gajdobre.
Selo sa oko 2.600 stanovnika nema srednju školu, a ipak ih zovu Srpska Sorbona. Potomci hercegovačkih kolonista ponosno ističu da nose njihovu bistrinu i gorštačku veštinu.
– U Gajdobri postoji nešto što je onaj starogrčki agon. Stalna potreba za nadmetanjem, za postizanje više ciljeva, za takmičenjem, za uzdizanjem, za uzrastanjem u svojim oblastima – navodi prof. dr Jovo Radoš, bivši predsednik Karate saveza Jugoslavije.
Tačno znaju ime svakog doktora nauka ili sportiste, pa čak i onih čiji su roditelji odavde.
– Ogroman je broj, preko osamnaest repreznentativaca u rukometu. Što se tiče košarke, tu su najpoznatiji igrači Mirko Milićević, Nemanja Bjelica, Vladimir Lučić – ističe Stojan Dangubić.
Decenijama postižu poene za Srbiju, a tek ove godine dobiće prvu sportsku halu.
– Da se posvetimo tome da otvorimo neku školu rukometa, da dovedemo sadašnje i bivše reprezentativce da malo rade sa decom – kaže Rajko Prodanović, bivši reprezentativac Srbije u rukometu.
U Gajdobri ima nekoliko fabrika koje zapošljavaju oko 1.200 ljudi. Najveća proizvodi 70 miliona čarapa godišnje i sve izvozi. Stopa nezaposlenosti je na minimumu.
– Ne radi samo onaj ko neće. I uvozimo radnu snagu, tako da ogroman broj radnika dolazi iz okolnih mesta – napominje Stojan Dangubić.
U Gajdobri se još pripoveda o starom zavičaju a obraz svakog doma pažljivo se čuva.
– Potomstvo pamti svoje pretke, jer gde nema te veze potomstva i predaka, onda sve propada – ističe Jovo Radoš.
Nema značajnije stvari za stanovnike Gajdobre, nego da se pohvale da u tom selu „majka i dalje rađa sokolove“.
Izvor: dnevno.rs
