To i nije zvučalo toliko strašno, budući da je u 85-ici koja je išla odmah iza, radila klima (za razliku od ove u kojoj smo bili), a bila je i poluprazna. Vozač je, nadajući se verovatno da se iskrenost isplati, odmah potom rekao:
- Imam privatne probleme i zbog toga ne mogu da nastavim vožnju - dodao je tako tužnim glasom da nisam želela ni da pomislim kakva je muka u pitanju. Među putnicima, koji su već izlazili iz autobusa, tada je počelo komešanje.
- Čuj, ima privatne probleme?! Majstore, ostavi ih kod kuće. Ovde si da radiš svoj posao - siktao je jedan krupniji muškarac koji se sa ženama gurao da prvi izađe na srednja vrata.
- Na šta ovo liči? Pa svi imamo privatne probleme - besno je vikao drugi putnik, dok se u masi moglo čuti i "sramota", "bezobrazluk"...
Čovek za volanom ništa nije odgovorio. Samo je napomenuo da je kolegi iza signalizirao da sačeka sve putnike.
U tom trenutku sam se setila da je negde na sredini vožnje, očigledno smeten nečim strašnim, napravio grešku. Otvorio je vrata na stanici "22.oktobra" u Zemunu, na kojoj 85-ica inače ne staje, kada su ga takođe svi zdušno napali da je nesposoban i da ne zna svoj posao.
- Ne staješ ovde, alooo! Je l čuješ, nije ti ovde stanica - povikala mu je jedna "gospođa" koju nije mrzelo da se progura do njegove kabine samo da bi mu očitala lekciju.
Jedno stajanje više nije značilo mnogo. Gužve na beogradskim ulicama jutros su bile veće nego inače, pa je većina nas svakako kasnila na posao.
Ne znam šta se desilo vozaču 85-ice. Nadam se da nije imao smrtni slučaj u porodici. Da mu nisu, recimo, javili da mu je ženi pozlilo ili da mu je dete povređeno na bazenu. Nadam se da nije upravo dobio rezultate sa lekarskog pregleda zbog kojeg nije spavao prethodne noći. Ili da mu, recimo, nisu javili da mu je umrla mama.
Zapravo bi bilo najbolje da je on samo drzak, bezobrazan i lenj, i da nas je sve iz čistog hira izbacio jutros iz busa. Tad bi me bilo manje sramota naše bahatosti. I toga što smo zaboravili da saosećamo i razumemo.
Izvor: telegraf.rs
