Devojke za kres kombinacije i neobavezna veza su ideje koje opsedaju sve prazne glave i još praznija srca. Od tinejdžera do situiranih muškaraca. Neki nemaju nikog, a drugi imaju ženu, koju uglavnom zanemaruju. Njihova srca su pusta i hladna, društveni život im se, osim piva i fudbala, uglavnom svodi na potragu za „devojkom za kombinaciju“ ili „kres varijante“.
Devojka za kombinaciju
– Nisi ti za zezanje.
– Što nisam?
– Ma ’de… Ti si mala.
– Pa zar male nisu za zezanje?
– Male su po pravilu za ozbiljno velike stvari. Duge turbulentne veze, ekstatične vatromete, bolne raskide, i kreativno vaspitavanje dece, ako do bolnog raskida ne dođe.
I eto, dešavalo mi se da se osetim čudno što ne umem te njihove „neozbiljno male“ stvari. One stvari koje neke velike male rade iz meni nepoznatih razloga. Ono ljubljenje koje te ne greje, grljenje od kog ti postane hladno, spavanje posle kog ne piješ kafu i skidanje posle kog se postiđeno oblačiš.Ono od čega se osećaš kao veliki. Prazan i odrastao. Ono od čega ti se obavezno plače posle nekog vremena. Ono što nazivaju kombinovanjem. Ono što kažu da ja ne znam i zbog čega traže neke velike.
Kres varijanta
Al’ ja i dalje mislim da (se) savršeno kombinujem. U raznim varijantama. I da znam svakakve fantastične kombinacije. Znam čips uz vino. Špagete uz pivo. Pisanje uz lampione. Filmove uz njegovo rame.
Od kombinovanja znam sneg i toplu sobu. Pahulje i trepavice. Plejlistu i raspoloženje. Njegov duks i svoju smrznutost. Znam ljubav i čokoladu. Beležnicu i omiljenu hemijsku. Posao i zadovoljstvo. Predavanje i spavanje.
Od kombinovanja, znam sufle, belu čokoladu, jednu malu šašavu i njenu milongu i jednu visoku šašavu i njenu pospanost.
Znam svoje dvadeset četiri godine i ponašanje desetogodišnjakinje.
Znam dovoljno da sreću kombinujem sa bliskošću. Da poljubac kombinujem sa osmehom.
Da one loše kombinacije koje će me učiniti velikom i praznom nikad ne poželim.
Da ostanem mala za kombinaciju.
Dobru kombinaciju.
Autorka: Milica Stanisavljević
Izvor: blacksheep.com/luftika.rs
