NIJE mi drago kada pročitam vest da je neko nasrnuo na lekara, ali sam prošle noći, zbog svega što me je snašlo, htela da ugrizem nekog u belom mantilu! Oko 20 časova me je napao čopor lutalica, jedan pas me ujeo za nogu, a nakon toga su me više od tri sata seljakali od jedne do druge zdravstvene ustanove, a da mi ranu niko nije ni pogledao ni očistio!
Ovako Beograđanka Sandra B. (37) počinje stresnu priču, u kojoj u glavnoj ulozi nisu napušteni psi i odšteta, već konfuzija koja vlada u zdravstvenim ustanovama i nelogične i nedefinisane procedure.
- To da niko nije nadležan i da moraš da obiđeš kilometre i više bolnica da bi na kraju jedan lekar pregledao povredu, uznemirujuće je i ponižavajuće - kaže Sandra B. - Vraćala sam se kući sa dvogodišnjim sinom, kada je u Paunovoj ulici na nas nasrnuo čopor pasa. Uspela sam da podignem dete i da krenem da bežim, ali jedan među njima me ipak ugrizao za članak. Razmišljala sam da je u to vreme, oko 20 časova, najlogičnije da odem u Hitnu pomoć. Nisam bila u pravu.
Tamo su našoj sagovornici ljubazno objasnili da ta ustanova nije nadležna i da mora prvo da ode u Urgentni centar. Naglasili su da nikako pre toga ne ide u Infektivnu kliniku. Jer, takva je procedura.
- Na Urgentnom razgovaram sa sestrom, koja me automatski šalje na Infektivnu kliniku - priča Sandra. - Šta ću, uopšte, kaže na Urgentnom. Pa nemam uput. Uzalud objašnjavam da mi je baš napomenuto da prvo dođem kod njih, a ne u ambulantu u Pasterovoj. Nažalost, Urgentni, kaže sestra, te noći nije nadležan za slučaj kao što je moj.
Oko 21 sat, kaže, stigla je na Kliniku za infektivne i tropske bolesti i posle dva sata čekanja u hodniku sa još desetak ljudi i dece koji su sa ozbiljnim problemima, visokim temperaturama, dolazi na red.
- Sve ide nerealno sporo - kaže naša sagovornica.
- Neko od pacijenata "puca" i dovikuje lekarima da prestanu da se šetkaju i da konačno nekoga prime, jer red se ne smanjuje. To traje. Malo nervoze, malo očaja. I dolazim na red. Lekar mi fotografiše ranu, upućuje me da mogu slike da narežem na disk i koristim ih za tužbu Grada za odštetu. Propisuje mi antibiotike i ponovo sa uputom vraća na Urgentni. Oko 23 časa, ponovo sam tamo. Tek tada, ortoped mi pregleda ranu, i šalje tehničaru na čišćenje! Upućuje me da se sledećeg dana javim svom lekaru i primim zaštitnu vakcinu!
Kako naša sagovornica kaže, svako bi se zapitao da li je ovo normalan način da se dođe do zdravstvene nege i zaštite i da li je ponekad objašnjivo što pacijenti izgube živce.
PRVO NA INFEKTIVNU
Iz kancelarije za zaštitu pacijenata grada Beograda nam nisu odgovorili na postavljena pitanja o pravilima kada se desi napad psa lutalica. Nezvanično smo, međutim saznali da, ako se povreda dogodi, prvo treba otići na Infektivnu kliniku. U slučaju da se pozove Hitna pomoć, pacijent bi bio prevezen u Urgentni centar, ili sredom na VMA, kada je ova ustanova dežurna.
Bojana CARANOVIĆ
Izvor: novosti.rs
