Raskreštale se ptice od jutros. Kao da se svađaju, a možda samo reaguju na promenu vremena. Prozor mi je otvoren pa imam utisak kao da su mi u sobi. Nestvarno. Odjednom se utišaše. Sa drugog drveta cvrkut. Kao i ljudi, neki se svađaju a neki cvrkuću. Više se bojim onih koji cvrkuću, jer se iza tih lepih reči i milog glasa, često kriju ružne misli. Koliko mi je samo godina trebalo da to shvatim.
Živela sam u uverenju da u mom okruženju nema spletkaroša, da su ljudi koje poznajem takvi kakvi se prikazuju, ako se i posvađamo - da je to sukob mišljenja, ukusa, stavova... na neku određenu temu i da smo zbog toga svi različiti, da je to normalno. Ne želim da verujem da loša dela mogu ljude da čine srećnim. Imam neka svoja uverenja, opšta i lična:
- moja sestra pravi najbolje torte i kolače
- ljubav su dela a ne reči
- nije važno gde si, nego sa kim si
- sloboda je kad uđem u kuću i okrenem ključ u bravi
- nema malih para
- čuvaj se muškaraca koji svaku rečenicu počinju sa JA
- u odnosu sa decom, najvažnije je poverenje, a ono se obostrano dokazuje i zaslužuje
- čuvaj se lažnih osmeha i podrugljivih pogleda
- manje pričaj više radi
- rano jutro je najlepši deo dana, valjda je zato pametnije od večeri
- samoća je lepa, usamljenost ubija
- ruže više ne mirišu kao nekada
- pored psa koji je čovekov najbolji prijatelj, srećan je svako ko ima Najbolju drugaricu
- skupiću pare da renoviram kuhinju
- dobro se dobrim vraća, samo često ne od istih ljudi
- dva minuta jutarnjeg protezanja, prokrvi celo telo
- treba oprostiti ali ne i zaboraviti
- sreća je u malim stvarima, svuda oko nas
- bolje je da meni duguju, nego da ja dugujem
- ništa se ne podrazumeva.
Ali uverenje je emocija a ne činjenica.
Izvor: AllMe
