У Русији, у дане празника, сви храмови су свечано украшени – у њима или испред њих ките се јелке, а у самој цркви се обично постављају „јасле“ са скулптурама Јосифа, Марије и Христа којима се верници поклањају.
У неким храмовима се оне замењују иконом рођења Христа, а централни догађај је Божићна литургија. У исто време руске породице практикују и низ народних обичаја, који се вековима преносе с колена на колено.
Обичај је да се до Божића сви послови обаве: да се кућа генерално очисти, да се јелка исече и окити, и да се зготове различита јела, којих би на трпези требало да буде 12, као што у хришћанству има 12 апостола и 12 светих дана и светих вечери, од рођења Исуса Христа до Богојављења (тај период се у Русији назива „свајтки“)…
Седмог јануара на столу мора бити много месних јела, а обавезно је или печено прасе или гуска пуњена јабукама. Неке домаћице припремају и божићни хлеб, односно божићни „агњец“ – пеку колач од бисквитног теста, у облику јагњета, и преливају га белим шећером. „Агњец“, божићно јагње, симболише жртву коју је Исус Христ поднео…
За богату божићну трпезу седају сви укућани и једу са захвалношћу Христу.
Они који држе до традиције и старих обичаја, испод стола стављају сноп сена или сламе, који представљају Христове јасле, али и предмет од гвожђа, на који сви који седе за столом стављају ноге. Тако људи чувају своје здравље током целе године, јер гвожђе симболизује снагу и издржљивост.
Празнични сто је прекривен белим столњаком, симболог белог платна у које је Христ умотан по рођењу. На прозоре се стављају упаљене свеће – симбол јединства са другим људима и знак да су врата дома отворена за госте. Осим тога, према веровању, пламен свец́а штити и од злих духова.
У неким крајевима Русије постоји оно што се у Србији зове „положајник“ – први гост који прелази праг куће и у руци носи јелову гранчицу. Обавезно је да то буде мушкарац, а ако он још има тамнију косу домаћине очекује благородна и срећна година. Он се дочекује са сољу и хлебом и дарује се поклоном.
У мањим градовима сачувани су обичаји „коледе“ – момци и девојке иду од куће до куће певајући коледарске песме. По народном веровању, те ноћи се дешавају чуда: небо се отвара, све воде – реке, језера, извори – имају способност да лече, а жеље се испуњавају. Размењују се и поклони, а деца облаче костиме и прерушавају се…
Према старом руском народном веровању, ако Божић пада на недељу или понедељак биће родна година.
Постоји веровање и да ако на тај празник буде мећава – пчеле ће се ројити, а ако буде отопљења – добро ће родити хељда.
Небо обасуто звездама на Божић знак је да ће добро родити шумско и јагодичасто воће. Забрањено је да се на Божић лови, ушива, шије и да се обављају већи радови, јер се верује да то доноси несрећу.
Са Божиц́ем долази и 12 највеселијих дана у години – „свјатки“. Они трају све до Богојављања, 19. јануара. Тада се иде у госте и тачно се зна када се код кога иде – постоји дан за посету ташти, мајци, свекрви, тетки… Сви послови морају бити обављени до половине дана, а остало време се проводи у слављу.
Верује се да свети дани привлаче срећу, па многи у то време гатају и баве се разним магијским ритуалима: девојке, на пример, гледају у изливени восак који им наводно открива за кога ће се удати…
Међутим, Руска православна црква такву традицију и такво схватање тог празника не подржава. Божић и „свајтки“ су празници који би хришћани требало да проведу у молитви и добрим делима, кажу у Цркви.
Извор: Спутник/kosmopol.rs