Print this page

Zašto je važno odbiti poklonjenu ocenu

Da nas ne bi sve ubili lažni vukovci, treba da prestanemo da ih proizvodimo. I zato decu treba da učimo zašto je potrebno da odbiju poklonjenu ocenu. Jer ona na kraju košta mnogo.

0 comment
Foto: Zelena učionica Foto: Zelena učionica

Piše: Ana Mitić

Podatak da je u prošloj generaciji učenika bilo čak 9.257 vukovaca, ili svaki sedmi đak (iz izveštaja o rezultatima junske male mature), u kom je najvažniji deo o uzroku “poplave vukovaca”, a to je poklanjanje petica, izazvao je burnu polemiku. Pre svega zbog neslaganje sa sistemom činjenja deci “medveđe usluge”.

Sasvim opravdano, složiće se svako ko želi da živi u normalnom društvu, u kom se rad i trud nagrađuju, u kom najbolji imaju najbolje ocene, talentovani i uspešni đaci dobijaju mesto na bilbordima (kao u Novom Sadu), operišu lekari sa diplomama koje nisu kupljene. U kom se petica ne dobija zato što se učitelju odnese prase, ili je učiteljica mamima zemljakinja ili je tata predsednik opštine ili vozi crni “džip”…

Prenošenje pravih vrednosti deci je ulaganje u njihovu budućnost i u budućnost društva.

I zato je važno da se Vukovoj diplomi vrati narušeni ugled.

Poplava vukovaca i nezasluženo odličnih đaka, devalvirala je Vukovu doplomu i uspeh. Zbog toga je pre nekoliko godina bilo predloga da se ova diploma ukine. To se nije desilo. I dobro je.

Na taj način bi se ona otela i onima koji su je zasluženo dobili. A takvih nije malo. Ali se njihov glas ne čuje dovoljno glasno. Jer oni nisu bahati, ne grabe, ne uzimaju ono što im ne pripada. Znaju da se svaka poklonjena ocena vraća kao bumerang. I onima koji su nezasluženo dobili Vukovu diplomu se vratilo ili će se vratiti. Samo što oni to još ne znaju. Ili neznaju.

To pokazuje i pomenuti izveštaj u kom piše da se može zaključiti da je znanje vukovaca dosta neujednačeno, pa u nekim okruzima pojedini vukovci ne dostužu ni republički prosek. To su oni koji prvo padnu na prijemnom ispitu. A posle padnu i na mnogim ispitima u životu.

Ako i dalje mislite da treba “žmuriti na jedno oko” i deci poklanjati ocene, praviti od njih lažne vukovce, kvazi i nabeđene talente onda zamislite sledeću situaciju. Život vam zavisi od jedne operacije. I najmanja greška lekara znači za vas sigurnu smrt. Lekar koji će vas operisati ima vaš život u svojim rukama. A taj lekar, a vi to ne znate, platio je da položi ispit iz predmeta u kojem se uči sve ono što treba da primeni na vama.

A sve bi bilo dugačije da je taj lekar uradio što bi svaki normalan čovek u normalnom društvu u kojem sistem vrednosti nije naopak – seo, naučio lekciju i položio ispit.

Zato, da nas sve ne bi ubili lažni vukovci, treba da prestanemo da ih proizvodimo. I zato decu treba da učimo zašto je potrebno da odbiju poklonjenu ocenu. Jer ona na kraju košta mnogo skuplje od jednog praseta. Vrati se kao bumerang. A tad je već kasno. Pacijent je mrtav.

Pin It

 

Izvor: Nedeljnik