Običaj da se crveni konac stavlja na ruke beba i dece “protiv uroka” je u našem narodu ustaljen i u 21. veku.

Veruje se da je to svojevrsna amajlija koja može da nas zaštiti od zlih čini, uroka i vradžbina, a pojavile su se čak i narukvice sa priveskom izrađene od crvenog konca.

Međutim, vernici treba da znaju da je Vladika Nikolaj Velimirović osudio nošenje crvenog konca kao najgore praznoverje i sujeverje koje će onome ko ga nosi doneti više štete nego neke zaštite.

Evo šta je Vladika Nikolaj rekao o ovom ustaljenom običaju u našem narodu:

„Bog pomog’o! Ovde se radi o sujeverju – vera u slepi slučaj. Dakle, u pitanju je paganizam! Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila.

Vrag se dosetio kako da skine sa vrata krštenik – krsno znamenje (krst časni) i zameni crvenim koncem, poput amajlije, kao kakve zaštite protiv uroka! Od 100% novorođene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditelja, do krštenja „crveni beleg“ iliti končić, a to je, navodno, zaštita dece.

Prava zaštita je, zapravo, jedino moguća, kada svešteno lice pročita molitvu znamenja po rođenju prvog i osmog dana, ujedno i blagoslovenom vodom, prinova tj. dete, se okupa i priprema po navršenju od 40 dana za krštenje, a majci deteta molitvom u priprati hrama čita molitva Očišćenja nečistote po porođaju.

U praksi novozavetne crkvene istorije istog dana dete treba da se krsti. Međutim, retko ko poštuje to pravila po isteku od 40 dana, nego hiljadu prepreka, iskoče, da tako kažemo, a to je čista umotvorina baba koje proriču, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmišljaju stvari.

Na žalost narod njih više sluša nego Boga i Crkvu.

Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje.

Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja.

Ogromno neznanje i veliki mrak je pokrio dušu našeg srpskog naroda.

Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim se ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja.“