Najveća trauma u životu Milice Milše: Iz bolnice sam izašla kao kostur koji nije znao da hoda

Glumica je punih 40 dana bila prikovana za krevet...

Foto: Kurir / Dragan Kadić Foto: Kurir / Dragan Kadić

Poznata po svojoj lepoti i umeću, Milica Milša je vrlo brzo stekla zavidnu popularnost. Ipak životne obaveze i nekoliko velikih tragedija koje su usledile ometale su njenu karijeru.

Milica Milša je borbu za svoje zdravlje počela još u mladosti kada je dobila skoliozu, zbog čega je morala da nosi mider napravljen od metalnih šipki kako bi mogla da stoji pravo.

Iako se oprobala kao manekenka, a trenirala je i košarku, njena jedina i istinska ljubav ipak je bila i ostala gluma.

Na četvrtoj godini akademije, sa 23 godine, postala je majka. Sinu je dala ime po svom ocu - Antonije, a iako ju je tadašnji partner napustio, a dolazak deteta na svet joj je promenio život, ni u jednom trenutku nije pomišljala da odustane. Uživala je u majčinstvu i svojoj profesiji sve do trenutka koji je potpuno promeni njen život.

Dok se vozila na proslavu trećeg rođendana svog sina doživela je saobraćajnu nesreću koja ju je na više od 40 dana vezala za krevet.

"Doživeli smo saobraćajku kada smo išli na proslavu Antonijevog trećeg rođendana. Taksi je prošao kroz crveno, Antoniju nije bilo ništa, a ja sam sedela u taksiju, čekajući hitnu pomoć, i razmišljala šta se to dešava sa mnom jer noge sam osećala, ali nisam mogla da ih pomerim. Tad nije bilo mobilnih telefona, nisam mogla roditeljima da javim zašto kasnim… Udes je bio u centru grada, i srećom da se tu zatekla poznanica koja me je prepoznala, prišla i uzela Antonija. Samo sam uspela da joj ga predam i izgovorim ime restorana, u koji treba da ga odvede, kaže mojima šta se desilo… Imala sam nesnosne bolove, sekirala sam se za dete, razne su mi misli letele kroz glavu", ispričala je nekoliko godina nakon nesreće glumica.


"Karlične kosti su mi bile polomljene na četiri mesta. Iz bolnice sam izašla sa 48 kilograma, taj kostur nije znao da hoda, ponovo sam učila. Noge su mi bile kao u koze, svi mišići atrofirali. Trebalo je izdržati mesec i po dana bolova, nepokretnosti i nemogućnosti da budem s detetom. Smela sam samo ruke da pomeram. Nisam mogla da mrdnem, a kamoli da ustanem ili okrenem se. Narednih 40 dana bila sam nepomična u postelji, ležala ravno, kao daska za peglanje. Svakodnevno sam dobijala injekcije, a igle su bile veoma tupe. E, to se ne može opisati rečima, kakva je to muka bila," prisetila se Milica.

Pin It

Izvor: Pulsonline.rs/Kurir