GOVORILA JE NEKOLIKO STRANIH JEZIKA I OSNOVALA PRVU ŠKOLU ZA ŽENE: Jelena Anžujska bila je žena ispred svog vremena

Kraljica Jelena Anžujska, supruga Uroša I, ostavila je veliki trag u srpskoj istoriji. Ona je prva žena u srpskoj književnosti kojoj je posvećeno žitije i koja je od crkve dobila kult. Bila je ktitor manastira i proglašena je za sveticu. Njeno poreklo uvek je bilo zagonetno.

Opanak Opanak

Kraljica Jelena Anžujska, supruga Uroša I, ostavila je veliki trag u srpskoj istoriji. Ona je prva žena u srpskoj književnosti kojoj je posvećeno žitije i koja je od crkve dobila kult. Bila je ktitor manastira i proglašena je za sveticu. Njeno poreklo uvek je bilo zagonetno. Prema tvrdnjama arhiepiskopa Danila II, Jelena je bila francuskog porekla. Napuljski kralj Karlo Anžujski nazivao ju je „dragom rođakom“. 

Tačan datum sklapanja braka između Jelene Anžujske i srpskog kralja nije poznat, ali smatra se da je to bilo oko 1250. godine. Imali su petoro dece od kojih su istaknuti kraljevi Milutin i Dragutin. Kraljica Jelena je govorila više stranih jezika i bila je veoma obrazovana. Smatrana je jednom od najprosvećenijih osoba toga vremena. 

Srpski kralj Uroš I u njenu čast napravio je čuvenu Dolinu jorgovana, dolinom Ibra, od Kraljeva pa sve do Raške

Buduća kraljica pristala je brodom u srpskom primorju i krenula put srpske prestonice preko Zete, današnje Crne Gore. Da bi je podsetio na rodnu Provansu, kralj Uroš je zasadio jorgovane od današnjeg Kraljeva pa sve do Raške. Mnoštvo plavih i ružičastih cvetnih stabala oplemenjivalo je divlju ljepotu Ibarske klisure, a Dolina jorgovana postala je prava oda ljubavi i nežnosti  srpskog kralja prema svojoj nevesti. U njenu čast se već deset godina početkom maja održava manifestacija međunarodnog karaktera Dolina jorgovana, kada sem Kraljeva ožive i srednjovekovni grad Maglič i manastir Žiča. Milioni strukova jorgovana tada su u punom cvatu, pa ovaj kraj postaje mesto izuzetne i u svetu retke prirodne lepote.

jelena anžujska

Dolaskom u Srbiju veoma brzo počinje da menja navike srpskog naroda. Iako je bila katolkinja umnogome je doprinela izgradnji hrišćanskih hramova, kako katoličkih tako i pravoslavnih. Izgradila je pravoslavni manastir Gradac na Ibru, zatim Sopoćane, Gračanicu i mnoge crkve. Manastir Gradac  je bio njena grobna crkva posvećena Blagovestima, a podignut je 1275. godine, nalazi se u mestu Gornji Gradac. Ona je lično nadgledala kako napreduje izgradnja ovog hrama.

Osnivač je prve škole za žene u Srbiji 

Kraljica Jelena je organizovala i neku vrstu ženske škole, koja se smatra prvom takvom u Srbiji.Nalazila se u njenoj rezidenciji u Brnjacima. Sirote i mlade devojke podučavala je kućnim veštinama, a onda ih udavala uz dobar miraz. Ona je bila velika dobrotvorka koja je često pomagala siromašne.

Sin Dragutin joj je na upravu dao Trebinje gde je kraljica često boravila. Smatra se da je ona u dolinu Trebišnjice donela oleander, pa je ovo područje često nazivano Dolinom oleandera. Kraljica Jelena je volela cveće, a pretpostavlja se da je dvorac kod londže u Pridvorcima, gde i danas ima pokoji oleander, gradila sveta kraljica. Pod njen kip u centru Trebinja i danas zaljubljeni parovi ostavljaju cvet u čast kraljici.

Nakon smrti, javila se jednom monahu u snu i tražila da izvade njeno telo iz zemlje

Iako katolkinja, Jelena je oko 1280. godine u crkvi Svetog Nikole kod Skadra, koji je inače ona podigla kao pravoslavni manastir, primila i monaški zavet, te postala monahinja Jelisaveta. Kraljica Jelena Anžujska, kao monahinja Jelisaveta, 1314. godine sahranjena je u grobnici gradačke crkve. Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti javila jednom monahu u snu i tražila da izvade njeno telo iz zemlje.

Uz prisustvo raškog vladike Pavla, grob kraljice Jelene je otvoren i pronađeno je njeno telo „gde leži kao u rosi“, i od te 1317. godine Jelena je uvrštena u kalendar Svetih i slavi se kao svetiteljka.  Za vreme turske vladavine njene mošti su premeštene i sakrivene da bi bile sačuvane, i još nisu otkrivene. Monasi manastira Tvrdoš kao veliku svetinju čuvaju ruku za koju predanje kaže da pripada kraljici Jeleni.

U znak sećanja na Svetu Jelenu Anžujsku u manastiru Gradac održava se manifestacija „Dani kraljice Jelene“.

Piše: Jelena Radmilović/Kultiviši se

Pin It

Tekst preuzet sa portala Opanak