Sam početak maja obeležile su niske temperature i velike količine padavina, da bi se sredinom maja ovakav trend nastavio, žudili smo za toplim radijatorima i vadili zimsku garderobu iz ormana, da, u maju.

Klimatskih promena nije pošteđena nijedna oblast u Evropi, mada neki trpe više od drugih. U Srbiji se beleži više dana sa ektremno visokim temperaturama, manje padavina leti i veća opasnost od poplava i šumskih požara. Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, sve ekonomije Zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i ostvare ciljeve smanjenja emisije gasova do 2020, odnosno 2030. godine koje je postavila EU, kao i da povećaju energetsku efikasnost i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Potop

Naučnici veruju da će globalni nivo mora porasti mnogo brže nego što se očekivalo zbog ubrzanog topljenja leda na Grenlandu i Antarktiku. Pretpostavljalo se da će porasti maksimalno za jedan metar do 2100. godine, dok nova studija predviđa da će porasti dva puta više. Prema ovom scenariju stotine miliona ljudi moraće da pronađe novo mesto za život. Gradovi i zemlje širom sveta su u opasnosti da nestanu pod talasima do kraja veka. Neka od mesta koja će biti najviše pogođena su ostrva u Pacifičkom i Indijskom okreanu. Popularnom turističkom odredištu Maldivima preti potpuno uništenje, država Tuvalu u zapadnom Pacifiku biće nenastanjiva, kao i njen sused Kiribati. Međutim, ako se okean podigne za dva metra to znači da će pojedini evropski gradovi u niskim područjima nestati do kraja 21. veka. Venecija je u najvećem riziku, kao i dobar deo Belgije i Holandije, uključujući Amsterdam i Hamburg u Nemačkoj. Stanovnici ostrva u Luizijani su već primorani da napuste domove. Zemljište tamo nestaje najbržom stopom na planeti – na svakih 45 minuta nestaje površina veličine fudbalskog stadiona. Dok se konzervativne projekcije ekologa bave globalnim zagrevanjem od 1,5 C do 2 C, dosadašnje zagrevanje od samo pola stepena pokazalo se kao početak apokalipse za narod zbog kog je nastao termin “klimatske izbeglice”.

Svet bez čokolade

U poslednje vreme često se mogu čuti alarmantni podaci da se svet može suočiti sa nestašicom čokolade. Porast temperature od 2,1 C mogao bi da ostavi čovečanstvo bez čokolade do 2050. godine. Biljka kakaovac uspeva samo u područjima 20 stepeni južno i severno od Ekvatora. Odgovara joj tropska klima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja suncu, a dva najveća izvoznika kakaa, Obala Slonovače i Gana imaju te uslove. S obzirom da više od 90 odsto svetske proizvodnje dolazi od malih gazdinstava i farmi sa slabom primenom tehnoloških mera, promene klime mogle bi da ih ostave nemoćnim i izazovu deficit čokolade u narednom periodu.

Osamnaest od najtoplijih devetnaest godina (od početka merenja) zabeleženo je od 2001. do danas.

Najteže posledice globalnog zagrevanja će, svakako, osetiti poljoprivreda gde može doći do smanjenje kvaliteta hrane, erozije i degradacije zemljišta, zatim šumarstvo zbog visokog rizika od rasprostranjenog propadanja šuma, iščezavanja postojećih vrsta, vodni resursi usled manjka vode za piće i zdravlje ljudi gde može doći do veće učestalosti toplotnih udara i prodora novih vektorskih zaraznih bolesti.

Ne!

Mladi demonstranti izašli su na ulice u zemljama širom Evropske unije da traže strože delovanje protiv globalnog zagrevanja u trenutku kada su počeli izbori za novi Evropski parlament. Od Portugala do Finske, od Italije do Velike Britanije đaci su se našli na ulicama sledeći poziv mlade švedske aktiviskinje Grete Tunberg da petkom organizuju štrajkove protiv klimatskih promena.– Dokažite da svet preduzima mere, koje su potrebne kako bi se ograničilo globalno zagrijavanje na ne više od 2 C u odnosu na predindustrijski period, kako je predviđeno Sporazumom iz Pariza. Zato što do sada nisam čula nikakvo konkretno obećanje čelnika. Jednostavno govore da će pokušati uraditi najbolje što mogu, a to nije dovoljno jer naša kuća gori i želim da počnete paničiti – rekla je nedavno Tunberg koja je nedavno imenovana za Nobelovu nagradu za mir.

Zbog otapanja ledenih ploča usled globalnog zagrevanja, Venecija, Amsterdam i Maldivi postati podvodne relikvije 2100. godine.

Nakon što se Amerika povukla iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, već se špekuliše da će to da učini i jedan od najgorih zagađivača na planeti, Australija. Oni su jedna od retkih država čija emisija gasova ne opada, već raste. Zabrinjavajući novi izveštaj globalne naučne uprave zadužene za klimatske promene poziva vlade, ali i pojedince, da preduzmu mere kako bi sprečili katastrofalno globalno zagrevanje, Ono šta svako od nas može da uradi ogleda se u sledećem: Ljudi bi u budućnosti trebalo da pređu na održive načine transporta, uključujući i deljenje automobila, vozila na hibridni pogon i električne automobile. Korišćenje održivih uređaja u kućama, kao što su pametni termostati i efikasniji klima-uređaji, kao i konzumiranje manje proizvoda životinjskog porekla bili bi od pomoći za planetu.

AUTORKA: Ljubica Radovanović

IZVOR: monopolist.rs