Vrlo često, ljudi ljubav iskazuju na tako suptilan način, da ti gestovi prođu neprimećeno. Roditelji su možda najbolji u ovome... Evo jedne dirljive priče koja to i dokazuje.
“Nećeš valjda ti da mi soliš pamet?“
Antoni je pogledao svoju ćerku i pomerio stolicu malo bliže.
”Sećaš li se šta si radila skoro svako veče kada si bila dete? Mislim, pre spavanja.“
“Čitala sam ispod ćebeta sa baterijskom lampom.”
”A zašto nisi palila svetlo u svojoj sobi?“
”Da bi ti mislio da spavam, dok sam ja zapravo čitala knjige...“
“I nikad se nisi zapitala o svojoj baterijskoj lampi?”
“Ne... Zašto bih se pitala?“
”Pa, da li ti se lampa ikada potrošila tokom tih godina?”
“Ne...”, reče Džulija, zbunjeno.
”Šta misliš ko je menjao baterije sve vreme?“
Iz knjige Marka Levija, ”Sve ono što nikada nismo rekli"