Post kao duhovni podvig: Borba sa sobom i primirje sa drugima

Sveti oci su govorili da đavo posti jer ne jede ništa, ali mu to ipak ne koristi, on ostaje đavo. Nekada se uplašim koliko i mi ličimo na njega u našoj opterećenosti hranom, a istovremeno i zlom i osudom, kaže Rastko Jović, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.

Ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha… Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.” Sveti Jovan Zlatousti veoma je slikovito opisao ono o čemu će svakom verniku koji se sprema da od sutra započne četrdesetodnevni post sigurno govoriti i njegov sveštenik. Da post, osim telesne strane, uzdržavanja od određene vrste hrane, ima i duhovnu – suzdržavanje od loših dela i misli i brigu za bližnje. Bez toga, post je mrtav, svodi se na dijetu.

 

Post se vrlo često naziva duhovnim i telesnim podvigom ali, za razliku od nekih drugih podviga kojima volimo i treba da se hvalimo, ovim se nikako ne treba razmetati. Taj momenat ističe u razgovoru za „Politiku” Rastko Jović, docent na Katedri za kanonsko pravo Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

– Pravilan post podrazumeva drukčiji odnos, promenu stava. To konkretno znači da razumemo kako post nije cilj sam po sebi. Shodno tome, on ne sme da vodi u to da osuđujemo druge ili da uveravamo sebe da smo posebno pravedni jer postimo. Naprotiv, trebalo bi da nas uvodi u borbu sa našim egom i jačanje ljubavi prema bližnjem: u svakom pogledu. Možda je to i najvažnije da znamo kad govorimo o postu – kaže Jović.

Iako se naglašava da post nije samo pitanje određene vrste ishrane, odustajanje od određenih namirnica na četrdeset dana, ipak, nije ni tako mala stvar. Smisao telesnog posta je u tome da se manje ugađa stomaku, da hrana koja se jede bude što jednostavnija, da se radi o namirnicama koje se lako nabavljaju i za čiju pripremu nije potrebno mnogo vremena. Moglo bi se to svesti na jednostavnu formulu: što manje se baviti hranom, a što više sopstvenim bićem, kao i onima koji su oko nas. Taj cilj često izgubimo iz vida, previše zabavljeni time šta je od brojnih namirnica u supermarketu posno, a šta mrsno. Ali, i savremeno tržište hrane nekada nas udaljava od smisla posta. Tako pravoslavni vernici u Americi na različitim blogovima i forumima navode da posna hrana, sveže povrće i voće ili riba – niti je jeftinija, niti se jednostavnije nabavlja, niti je za njenu pripremu potrebno manje vremena od drugih namirnica koje se nude na američkom tržištu. Smrznuta pica jeftinija je, dostupnija i lakša za spremanje od većine povrća, voćki i riba.

Pin It

Izvor: Politika