Pališ vatru u prirodi bez šibice ili upaljača, jedeš samo ono što uloviš ili upecaš, gradiš "krov nad glavom" usred nedođije - ovako izgleda prosečan dan Somborca Nemanje Časara (23). On je običan život u civilizaciji zamenio boravkom u prirodi koji se naziva „Bushcraft“.

- Bushcraft je termin koji objedinjuje sve veštine naših dalekih predaka koje su im omogućavale boravak u prirodi i od nje činile našeg saveznika. To je način života i znatno se razlikuje od kampovanja, koje se uglavnom svodi na noćenje u prirodi, često u šatoru. Ono što ja radim je stil života kojim se vraćam korenima – započinje svoju priču Nemanja.

Mladi Somborac već četiri godine pokušava da od prirode napravi saveznika, a kako navodi, za sada je od nje mnogo toga naučio. On je, kaže, noseći samo najpotrebnije stvari u rancu prepešačio pola Srbije.

- Moje veće ture su počele na Rtnju, međutim, Stara planina mi je omiljena lokacija, jer smatram da je tu u našoj zemlji priroda najbliža svojoj pravoj formi. Prava divljina! Draga mi je i planina Mučanj, moja najveća avantura, a ujedno i prva – priča nam Nemanja.

Upravo na ovoj planini je doživeo susret sa divljinom koji nikad neće zaboraviti.

- Bila je pozna jesen. Prethodnih nekoliko dana sam proveo spavajući u pećini, međutim, to veče je bilo previše hladno. Oko tri ujutru sam odlučio da se spustim do napuštenih koliba u obližnjem mestu. Na putu ka tamo je čeona lampa osvetlila dve tačke u tami, koje su se u tom momentu zacaklile i zagledale u mene. Zbunjen, u panici, pod adrenalinom koji je u tom momentu počeo da se oslobađa, prošarao sam očima niz padinu i ugledao još mnogo takvih parova očiju. Bile su to oči vukova. Njuška je počela jasno da mu se razaznaje kao i njegov krajnje upitan izraz lica – priča ovaj mladić.

Kako priča, taj susret mu je promenio mišljenje koje je do tada imao o njima. Ipak, ni to nije uticalo da što je brže mogao upali i baci „topovsku“ petardu koja je ove životinje rasterala.

Biciklom po celoj Srbiji

Dodatna pomoć u putešestvijima Nemanji je i bickl, kojim je ovog leta vozio od Sombora do Bara.

- Išao sam preko centralne i zapadne Srbije, obišao prelep Uvac sa kojim imam još pustolovina koje čekaju – priča nam entuzijastično ovaj mladić.

Kako navodi, na ovakav način života motivisao ga je osećaj slobode.

- Činjenica da sam diktiraš sebi tempo, da zavisiš od prirode i da ti se želje svedu na minimun, a potrebe postaju skromnije. Priroda me je naučila da treba živeti u trenutku – tvrdi Nemanja.

Izvor: 24sata.rs

Autor: Bojana Bogosav