Uprkos svemu tome, pesma je ispunjena majčinskom ljubavlju i milošću.

Ostavljamo vas sa pesmom…

HAMDANE, HAMDANE… MATI TE ZOVE  

Gdje si Hamdane, mati te zove, ali ti ne čuješ žalbe i prizivanje?

Ti si oduvijek vezao za moje srce. Nikad mi nisi sa oka silazio i kada je bilo sklopljeno.

Ove tri godine te oko oplakivalo ali te ne vidjeh da si me posjetio kao ostali.

Sjeti se našeg života – kada sam ti podizala i nosala, kada sam se s tobom igrala i dok si iza mene koračao.

Poskočio bi na moj glas a moje krilo te je grijalo i niko osim tebe nije boravio u mojoj utrobi.

A kada bi se razbolio, ja bih noći provodila pored tebe nespavajući. Nisam okusila sna ni danju ni noću.

Ono što sam imala da ti darujem od svoje ljubavi i njege, darovala sam ti, a ti si rastao i bio si moja najveća nada.

Ali, sve sam izgubila onoga dana kada si me odbacio i poklonio si sebe svojoj ženi iskreno joj ljubav nudeći a meni bolove ostavljajući.

Ja znam da je ona osorna, da te sprječava i govori: „Ja tu staricu ne želim sa sobom!“

Ostavio si me u sred bolnice da ti se nadam i znam da je ovo nagrada za moje dobro.

Da sam bogdo sluškinja kod tebe samo da te gledam svakog dana zadovoljnog.

Hvala ti sine, i hvala ti, za tvoj trud! Molim Boga za tebe svakog trena i za tvoju uputu.

Hamdane, Hamdane, mati te zove! Bojim se da i ti ne budeš dozivao svoje potomke.

Zamolila sam doktora da ti preda ovo pismo sa slovima koje sam suzama ispisala.

Ako umrem, nemoj škrtarit u molitvama za mene i traži oprosta za mene, to je moja nada.

Nakvasi prah na mom grobu svojim suzama, ali ti tada neće koristiti tuga i kajanje.

Izvor: mojkutak.ovh