Jasminka je prošle godine napisala "Večeras ću jesti PRVI PUT NAKON DVA DANA jer mi je plata 47 evra", a sada ova profesorka opet štrajkuje glađu već 18 dana

Profesorka Jasminka Milošević iz Crne Gore štrakuje glađu već 18 dana. Rekla je da se njeni uslovi za prekid štrajka svode na tri zaključka.

Foto: Twitter Foto: Twitter

Reč je o profesorki filozofije u podgoričkoj gimnaziji "Slobodan Škerović", koja je prošle godine svojim postom, podigla Balkan na noge. "Večeras ću imati prvi obrok posle 2 dana. Iako gladujem, jer mi je plata 47 eura, ja redovno obavljam svoje dužnosti, čak i one na facebooku. Ne govorim ovo da bi me neko sažaljevao, takve šaljem đe im je mesto. Samo iznosim stanje stvari. Jedem svakog drugog ili trećeg dana", napisala je tada Jasminka.

Sada je gladovanje izabrala kao krajnji način borbe. Prenosimo vam njen post u celosti:

 

"Smena direktora direktorata za srednje škole Veljka Tomića, preispitivanje odnosa Ministarstva prosvete prema Filozofskoj olimpijadi održanoj u Baru i prekid prljave kampanje protiv mene, ali i protiv same organizacije olimpijade", napisala je Milošević na Fejsbuku.

Jasminka je juče na Fejsbuku napisala da se na plaši smrti.

"Ne plašim se smrti.

I ne mislim da moji bližnji ne razumeju odsustvo tog straha, jer me dobro poznaju.

Mnogo puta sam već umirala:

Sahranila sam omiljenog đeda Janka u petnaestoj godini. On živi u meni i ponosna sam što sam njegova unuka. Sinu sam dala ime po njemu, on živi kroz njega. Pravičnost i ljubav prema slobodi i istini njegov su dar.

 

- Sahranila sam moju Tanju u dvadesetoj godini, moju radost, živost, lepotu, sve. Nosila sam Janka u to vreme, bila sam sigurna da će biti devojčica, pa ću joj dati njeno ime. Zato je Janko bio jedina muška beba obučena u roze u to vreme. Moj smisao za humor, čak i pomalo uvrnut je njen, spremnost da volim bezuslovno - njena je. Ona živi u meni.

- Sahranila sam majku u dvadeset i drugoj godini. Njen um, dobrota, ljubav prema učenicima i odsustvo jedinica - žive u meni. Dar za pisanje i čitanje su njeni - ona mi ih je poklonila. Nema dana da je se ne setim. Prepoznajem njenu toplinu u svom sinu i unucima.

- Sahranila sam domovinu u dvadeset i osmoj godini...

- Sahranila sam Sloba u trideset i drugoj godini. Talenat za filozofiju i analizu filozofskih tekstova dobila sam od njega. On živi u meni.

- Sahranila sam babu Zagorku u trideset i drugoj godini. Tvrdoglavost, pravičnost, gnev, spremnost da pomognem slabijma od sebe - njeni su.

- Sahranila sam oca u trideset i osmoj. Bezuslovnu ljubav prema deci i životinjama i maestozan dar za nastavnički poziv - njegovo su nasleđe.

- Brata Aleksandra sahranila sam u četrdeset i drugoj godini - ljubav prema stripovima, nežnost prema svemu što je živo, pravičnost, direktnost u ophođenju, maštu, sve sam to dobila na dar od njega i cuvam to kao najveće blago. On živi u meni.

- Dušu moju, moju malu sestru Svetlanu, sahranila sam u četrdeset i petoj godini. Svakog trenutka mog život od tada, ona je uz mene, jer čovek bez duše je samo senka, a ja je imam za celu vasionu, zahvaljujući njoj.

 

- Duh moj, sposobnost da prepoznam suštinu čoveka iz iz izraza lica, iz rečenog, a još više iz neizrečenog, dobila sam od Harisa.

A Harisa nema od prošlog leta... Sve što jesam, jesam zahvaljujući njemu, on me je oblikovao u vreme kad se duh oblikuje. On živi kroz mene i slatko se smeje.

I vi mislite da je mene lako uplašiti i slomiti?

i kad me više ne bude, živeću kroz ljude koji su me voleli. Ne brinite za mene i moje bližnje, oni to dobro znaju".

***

Prošle godine u novembru Jasminka Milošević, profesorka filozofije u podgoričkoj gimnaziji "Slobodan Škerović", je štrajkovala glađu zbog rešenja sudskih izvršitenja koji su joj blokirali platu i iznosu od 520 evra.

Ona je, dok smo živeli u zajedničkoj državi, došla sa svojim sinom u Bar, okačila diplomu o zid, i radila svaki pošten posao koji joj je obezbeđivao platu od koje je mogla da plaća stan i izdržava sebe i dete. Prala je sudove, bila sobarica, radila po raznim firmama… dok nije dobila posao u prosveti, pre 20 godina. Već 17 godina predaje đacima u Podgoričkoj gimnaziji.

-Nije bilo lako. Sama sam podizala sina, preživjela porodične tragedije, smrt roditelja, smrt mlađe sestre, koju nisam vidjela na bolesničkoj postelji, jer nisam imala novca za autobus do Srbije. Moj sin je često išao u školu gladan. Jednom smo, deset dana, on i ja živjeli na beskvasnom hljebu sa solju, koji sam sam pravila. Ne žalim se, samo iznosim činjenice. Znam da su mnogi, naročito mnoge samohrane majke bile, i da jesu u sličnoj situaciji - izjavila je.