Šekspirovo delo „San letnje noći”, nazivano čudom kompozicije, ponovo će zaživeti u Pozorištu „Boško Buha”, u režiji Đurđe Tešić. Zbog renoviranja matičnog zdanja, predstava će biti premijerno izvedena 5. i 6. novembra na sceni teatra „Bojan Stupica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Brižljivo odabranu glumačku ekipu predvodi gost – glumac Nebojša Glogovac koji tumači lik Oberona. Delo je preveo Velimir Živojinović, dramaturg je Milena Depolo, scenograf Zorana Petrov, kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo.
Šekspirove junake tumačiće i Andrijana Oliverić, Dejan Dedić, Nemanja Oliverić, Ivan Mihailović, Uroš Jovčić, Jovana Stojiljković, Jelisaveta Karadžić, Dejan Lutkić, Draga Ćirić, Branislav Platiša, Vladimir Tešović, Vladan Dujović, Stefan Bundalo, Aleksandar Milković, Bora Nenić, Teodora Živanović.
Koliko je, zapravo, neophodna inspirativna razmena umetničke energije?
Apsolutno je važna. To je osnov, plodno tle za razvijanje mašte, za nadgradnju cele priče i za igru koja bi nas oplemenila, pokrenula. Mislim da je važno i da glumci na sceni budu zadovoljni, zaigrani, da ih priča koju rade motiviše i raduje. Komad „San letnje noći” je prava prilika za to. Posvećen je igri, iluziji, mašti, vilinskom svetu, tome što je neograničeno u mašti, u smislu: kako ćemo i kuda ćemo.
„San letnje noći” priča o teškoćama ljubavi, romantičnim nevoljama, osećanjima... Zašto nam je ova Šekspirova „mala drama kao rođena za smeh” danas potrebna?
Tema našeg rada i predstave jesu promene i prostori slobode, razlika između uštogljenog, reklo bi se ovog našeg sveta koji robuje pravilima i koji čak i samu ljubav sputava određenim zakonima. U odnosu na taj prostor javlja se šuma, koja je imaginarno polje mašte, gde je sve dozvoljeno i posvećeno radosti i lepoti. Šuma, odnosno, vilinski svet, jeste prostor ljudske gladi za bilo kojom vrstom slobode. Lepo je videti na sceni da je to moguće, da je to dozvoljeno, da je to neka zemlja naše nostalgije, da je predstavimo na što lepši način.
Vaš Oberon, kralj vila i vilenjaka,nije sputan emocijama. Koliko je delikatno tumačiti ga?
Potrebno je, ipak, negde ga uobličiti, dati mu smernice, a to što je vilenjak i što može sve je zapravo otežavajuća okolnost za igru. Ako se izgubimo u tom svetu, onda nemamo ništa jer ne znamo ko je i šta je. U svakom slučaju je zanimljivo za razmaštavanje. Oberon je zapravo pola lika, druga polovina je Puk koji sve to završava, koji je njegov najveštiji pomoćnik i šegrt. Bez njega bi sve to bilo manje zabavno i Dejan Dedić ga divno tumači, sa toliko energije, sa bezbroj maštovitih rešenja da je to neverovatno. On je zapravo izvor dobrih ideja.
Koliko je vama lično lik Oberona doneo radosti i lepote scenske igre?
Uživamo u rasterećenosti, slatkom utisku o toj moći da je Oberon čaroban i da može sve. Samim tim priča dobija i na lakoći, sa druge strane Šekspirovi junaci upadaju u probleme i nerazrešive situacije koje dešifruju čarobnim moćima. Tu se podiže velika buka, a u stvari je sve to igra. I taj bes i problemi su igra, kao antipod onome čemu ćemo se radovati malo kasnije. Oni traže problem, prave problem da bi im bilo zabavno. I sve podleže zabavi na prvi pogled, a ispod toga je zamešateljstvo ljubavi. Šta ljubav čini od čoveka? Kako ljudi koji se zaljube upadaju u to ljubavno magnovenje, kako gube svoj identitet i kako se pretaču jedni u druge... „San letnje noći”je zapravo priča o ljubavi.
Koliko nam je predstava o ljubavi danas potrebna. Da li smo zaboravili da volimo?
Nažalost, da. Mislim da su ljudi ljubav, slobodu i te pojmove prebacili na kupovnu moć, da je sloboda da možeš da kupiš bilo šta kada odeš u neku prodavnicu. Što imaš veliki izbor i ponudu robe da možeš da pazariš. Taj izbor da možemo kupiti sve je zamena za slobodu, ili što možemo da odemo na internet i da nam se učini da je ceo svet u tom malom ekranu. To je postalo simbol slobode. Prava sloboda za kojom ljudska duša žudi je zaboravljena i negde skrajnuta, zatrpana komercijalizacijom i tokovima novca. Podrazumeva se da svi moraju puno da rade, da svi moraju da budu jako, jako zdravi, da dobro jedu. U stvari sve to je neizvodljivo u jednom danu za čoveka, ali to je imperativ ovog vremena koji potiskuje prave stvari u zapećak: ljubav, slobodu, hrabrost, empatiju. Sve najlepše je besplatno, zato je i ukinuto.
Oberon je, čini se, potpuno različit od junaka koje su vam do sada reditelji poveravali?
Retko sam tumačio takve junake istina, mada žudim za njima. Veliko zadovoljstvo i radost mi, u ovom slučaju, pričinjavaju ovi mladi ljudi sa kojima igram. Predivni su, talentovani, vredni, duhoviti, svoji. Profesori su ih dobro spremili za ono što ih čeka. To vidim po njihovoj snazi, volji i ljubavi koju posvećuju ovom poslu. Dižu me, inspirišu i uživanje mi je čak i da ih samo gledam.
Izvor: politika