Print this page

Mirjana Bobić Mojsilović: SVLAČENJE

Kad otvorim novine, prošetam po tv kanalima ili otvorim internet, zabezeknuta sam količninom golih tela i pornografskih aluzija kojima nas savremeni mediji bombarduju.

0 comment

Seks prodaje, to je već poznato, ali da će se celokupna globalna javna scena vrteti oko seksa, teško da je iko mogao da pretpostavi.

Ispostavlja se da je danas dovoljno pokazati međunožje, skinuti brushalter i pohotno isplaziti jezik – i proboj u medijima je zagarantovan. Nije slučajno što se čitava armija gologuzih devojka diljem planete, inspirisana oblapornošću savremenih muzičkih, tv i filmskih zvezda, gura da zauzme svoje mesto pod suncem. Svlačenje postaje planetarni kulturni fenomen, i u tom globalnom ogoljavanju, za svakoga ima po nešto. Ono što se nekada smatralo intimnom sferom, danas se stavlja u prvi plan, pa otuda Dejvid Bekam predstavlja senzaciju u Armani gaćama gigantskih razmera, dok sa druge strane zadnjica jedne belosvetske starlete kojoj je jedini posao da je šeta i svakodnevno fotografiše, postaje predmet ne samo savremne lepote, nego i moralni uzor koji se sledi.

 

Telo kao dokaz da postojimo, nije nikada bilo tako prostituisano i u simboličkom i u bukvalnom smislu. Imati telo oblikovano po iskrivljenim Plejboj standardima, i biti spreman da ga na bilo koji način obznaniš svetu, ispostavlja se kao odličan biznis. Nije onda čudo da su porno filmovi u kućnoj izradi postali lansirne rekete za uspeh u šou biznisu, i što je voajerizam savremene kulture dotakao kosmičke visine – toliko da su neke globalne televizije, zarad gledanosti, posegnule čak i za direktnim prenosima ginekoloških i uroloških pregleda. 

Šou biznis se tako ispostavlja kao svojevrsna pornografska pista gigantrskih razmera – od one jadne devojke Majli Sajrus koja na koncertima jaše gigantski penis, preko smaknutih farmerki i polugole zadnjice Džastina Bibera, zaključno sa našim pevačkim i drugim zvezdama .

 

Svet, ili ono što nam mediji prikazuju, ispostavlja se kao jedna nepregledna ulica crvenih fenjera.
I tu se ne radi ni o kakvom oslobađanju, nego upravo suprotno – o novom, dobrovoljnom ropstvu u kome je žena pre svega, sve manje biće, a sve više predmet koji se troši.

Izvor: ALLme